Predsednik Austrije u Jevrejskom istorijskom muzeju

Novine i televizija su objavile da je 17. oktobra 2018. predsednik Austrije došao u Beograd, a mi objavljujemo da je došao i u posetu našem Jevrejskom istorijskom muzeju! Retko se dešava da predsednici država posećuju ovako male muzeje, pa makar oni bili unikatni kao što je naš (jer, naš je jedini jevrejski muzej u Srbiji što je čitaocima, uglavnom, poznato). Na žalost, organizacija posete gospodina predsednika Austrije koja je, valjda, u nadležnosti austrijske Ambasade u Beogradu, bila je krajnje neprofesionalna, tj. organizacije nije ni bilo. Sve se odvijalo, nekako, neobično, ali ne u lepom smislu.

Dan uoči posete o kojoj niko od nas nije imao pojma, javio se naš prijatelj i član Jevrejske opštine Beograd, Ruben Fuks, i rekao nam da dolazi austrijski kancelar i da će verovatno da poseti Muzej, pošto će se, inače, prošetati ulicom Kralja Petra. Zapravo, koliko je dr Fuks znao u tom trenutku bilo je da je sve zamišljeno kao šetnja koja bi trebalo da počne posetom Sabornoj crkvi, pa da se nastavi ka Dorćolu, pri čemu bi bilo zgodno da se „svrati“ u Jevrejski istorijski muzej, … Ali, nije sigurno! Zavisi od toga da li će visoki zvaničnik biti zainteresovan, itd. itd. Onda smo se čuli sa našim doktorom Fuksom par puta u nadi da nešto doznamo, ali džabe smo se nadali. Pri tome, zaista, uopšte ne krivimo njega – nije ni on znao ništa više da nam kaže, pa je zamenici austrijskog ambasadora dao broj privatnog mobilnog telefona upravnice Muzeja da bi zamenica mogla da bar o nečemu obavesti upravnicu „kuće“ u koju, može biti, „svrate“. Ali nije. Sutradan, sve do 15 – 15:30 zaposleni u Muzeju i dalje nisu imali ama baš nikakvu informaciju, čak ni to da li ćemo uopšte biti posećeni, pa makar kada se primaknemo penziji. Da stvar bude teža, obezbeđenje zgrade Jevrejske opštine Beograd nije toga dana imalo drugu smenu, pa je dežurni Milovan Žugić, potpuno neplanirano, takođe čekao, čekao. Iskreno govoreći, s obzirom na takvo ponašanje, mi u Muzeju nismo bili svesni ko, zapravo, dolazi u posetu, ako dolazi! A onda je misterija razrešena – u Muzej su došli specijalci iz antidiverzantskog policijskog odeljenja (čak i jedan lepi crni pas labrador), vrlo prijatni ljudi koji su nam rekli da se radi o, ni manje ni više, predsedniku Austrije. A da li će predsednik da dođe u naš Muzej, e to nisu znali ni oni! Ne zna se ko se više zapanjio ovakvim ponašanjem austrijske Ambasade prema nama – mi sâmi ili gospoda policajci koji su nas sažaljivo gledali.

Na kraju, u 16:20 stigla je neočekivano velika grupa posetilaca na čelu sa predsednikom Austrije, ambasadorom, zamenicom ambasadora, raznim drugim ljudima, i policijom. Sve u svemu, u Muzej je odjednom nahrupilo oko 35 ljudi. Pošto smo mi profesionalci (u ovom slučaju ispadosmo jedini), poseta je protekla veoma dobro, iako nismo znali ni koliko ljudi dolazi, ni kada, ni koliko vremena imaju za posetu (ovo je veoma bitan detalj), … Ni da li će uopšte da dođu.

Zato nemamo ni jednu fotografiju da priložimo. Pošto je upravnica Muzeja sutradan obavestila Savez jevrejskih opština Srbije šta se dešavalo, a zatim poslala meil austrijskom ambasadoru, zahvalila na poseti i izrazila čuđenje zbog ovakvog ponašanja, usledio je telefonski razgovor sa zamenicom ambasadora. Gospođa zamenica  je objasnila nama, neukim muzealcima, da je to bila „neformalna“ šetnja, da nikog nisu zvanično obaveštavali o eventualnim posetama predsednika Austrije (nego, valjda, onako narodski, nagrnu, pa šta bude), da to sve nije bilo „protokolarno“, i da ona sâma nije znala, do poslednjeg trenutka (nazdravlje!) da li predsednik hoće ili neće da poseti Jevrejski istorijski muzej … A predsednik je, eto – hteo! I tako, onako neformalno, zahvalni su. I tako nas je, neformalno, posetio predsednik jedne strane države, ni manje ni više.

Smatramo da je ponašanje austrijske Ambasade prema našem Muzeju bilo veoma uvredljivo. Jevrejski istorijski muzej je ugledna ustanova i ovakvo podcenjivanje i ustanove i zaposlenih koji pri tom imaju najviša stručna zvanja (a i da nemaju, nego su samo, na primer, ljudi), ne može se opravdati „neformalnom posetom“.