Новине и телевизија су објавиле да је 17. октобра 2018. председник Аустрије дошао у Београд, а ми објављујемо да је дошао и у посету нашем Јеврејском историјском музеју! Ретко се дешава да председници држава посећују oвако мале музеје, па макар они били уникатни као што је наш (јер, наш је једини јеврејски музеј у Србији што је читаоцима, углавном, познато). На жалост, организација посете господина председника Аустрије која је, ваљда, у надлежности аустријске Амбасаде у Београду, била је крајње непрофесионална, тј. организације није ни било. Све се одвијало, некако, необично, али не у лепом смислу.
Дан уочи посете о којој нико од нас није имао појма, јавио се наш пријатељ и члан Јеврејске општине Београд, Рубен Фукс, и рекао нам да долази аустријски канцелар и да ће вероватно да посети Музеј, пошто ће се, иначе, прошетати улицом Краља Петра. Заправо, колико је др Фукс знао у том тренутку било је да је све замишљено као шетња која би требало да почне посетом Саборној цркви, па да се настави ка Дорћолу, при чему би било згодно да се „сврати“ у Јеврејски историјски музеј, … Али, није сигурно! Зависи од тога да ли ће високи званичник бити заинтересован, итд. итд. Онда смо се чули са нашим доктором Фуксом пар пута у нади да нешто дознамо, али џабе смо се надали. При томе, заиста, уопште не кривимо њега – није ни он знао ништа више да нам каже, па је заменици аустријског амбасадора дао број приватног мобилног телефона управнице Музеја да би заменица могла да бар о нечему обавести управницу „куће“ у коју, може бити, „сврате“. Али није. Сутрадан, све до 15 – 15:30 запослени у Музеју и даље нису имали ама баш никакву информацију, чак ни то да ли ћемо уопште бити посећени, па макар када се примакнемо пензији. Да ствар буде тежа, обезбеђење зграде Јеврејске општине Београд није тога дана имало другу смену, па је дежурни Милован Жугић, потпуно непланирано, такође чекао, чекао. Искрено говорећи, с обзиром на такво понашање, ми у Музеју нисмо били свесни ко, заправо, долази у посету, ако долази! А онда је мистерија разрешена – у Музеј су дошли специјалци из антидиверзантског полицијског одељења (чак и један лепи црни пас лабрадор), врло пријатни људи који су нам рекли да се ради о, ни мање ни више, председнику Аустрије. А да ли ће председник да дође у наш Музеј, е то нису знали ни они! Не зна се ко се више запањио оваквим понашањем аустријске Амбасаде према нама – ми сâми или господа полицајци који су нас сажаљиво гледали.
На крају, у 16:20 стигла је неочекивано велика група посетилаца на челу са председником Аустрије, амбасадором, заменицом амбасадора, разним другим људима, и полицијом. Све у свему, у Музеј је одједном нахрупило око 35 људи. Пошто смо ми професионалци (у овом случају испадосмо једини), посета је протекла веома добро, иако нисмо знали ни колико људи долази, ни када, ни колико времена имају за посету (ово је веома битан детаљ), … Ни да ли ће уопште да дођу.
Зато немамо ни једну фотографију да приложимо. Пошто је управница Музеја сутрадан обавестила Савез јеврејских општина Србије шта се дешавало, а затим послала меил аустријском амбасадору, захвалила на посети и изразила чуђење због оваквог понашања, уследио је телефонски разговор са заменицом амбасадора. Госпођа заменица је објаснила нама, неуким музеалцима, да је то била „неформална“ шетња, да никог нису званично обавештавали о евентуалним посетама председника Аустрије (него, ваљда, онако народски, нагрну, па шта буде), да то све није било „протоколарно“, и да она сâма није знала, до последњег тренутка (наздравље!) да ли председник хоће или неће да посети Јеврејски историјски музеј … А председник је, ето – хтео! И тако, онако неформално, захвални су. И тако нас је, неформално, посетио председник једне стране државе, ни мање ни више.
Сматрамо да је понашање аустријске Амбасаде према нашем Музеју било веома увредљиво. Јеврејски историјски музеј је угледна установа и овакво подцењивање и установе и запослених који при том имају највиша стручна звања (а и да немају, него су само, на пример, људи), не може се оправдати „неформалном посетом“.