Недавно, 28. априла, умро је др Мирко Царан, цењени београдски хирург ортопед, популарни филателиста, вољени члан јеврејске заједнице Србије и одани пријатељ Јеврејског историјског музеја. Др Царан је долазио у Музеј да нас (ово схватити буквално) лечи и саветује када се повредимо, и да са нама направи две фантастичне изложбе под називом „Документа филателистичке јудаике“. На Међународној филателистичкој смотри у Црној Гори 2008, захваљујући нашем др Мирку Царану, Јеврејски историјски музеј добио је бронзану медаљу.
О др Мирку Царану пише Војислав Беговић:
Др Мирко Царан
1933 – 2019
Поимање филателије као културе
Још један истакнути члан наше малобројне филателистичке заједнице више није са нама. Др Мирко Царан, истраживач поштанске историје и поштанских целина, атестатор за подручје поштанских целина Савеза филателиста Југославије а потом и Србије, члан националних жирија, излагач филателије и аутор бројних студија и чланака, преминуо је 28. априла.
У свежем сећању ми је разговор који смо водили у његовом стану када ми је поклонио сепарат зборника Матице српске, у коме је после пуних десет година чекања (1991. године) објављен његов рукопис Поштанска служба Равногорског покрета. Пре тога нико није хтео или није смео да се одважи и објави то драгоцено поштанско-историјско штиво. Тада смо се по ко зна који пут договарали о новом профилу часописа Филателиста имајући визију да га ослободимо домаћих стереотипа сличних публикација и винемо у европске филателистичке висине. И то нам је пошло за руком уз помоћ неколицине истакнутих филателистичких писаца и истраживача поштанске историје.
На Светској изложби HAFNIA 01 у Копенхагену (2001. године) часопис Филателиста је освојио позлаћену медаљу за литературу. Невероватно високо признање у светској конкуренцији. Отварали смо нове странице југословенске и српске филателије. Мирков рукопис је у часопису Филателиста представљен филателистичкој читалачкој публици.
Мирков рад је конкретан, истраживачки, зналачки, а писање одговорно. Импоновао је његов документаристички и критички однос према грађи са којом се сусретао. У једној прилици питао сам га зашто купује документ видно оштећен, са дебелим наслагама времена. Одговорио ми је: “ Задржаћу га док не нађем бољи…“ Читање, гледање, па поново читање, све док се не сагледа и документује суштина. Нема писања без читања био је наш редакцијски завет. Предаје ми за објављивање копију колекције писама која су разменили великани српске филателије Евжен Дероко и Ђорђе Антић од 1929. до 1939. године. Драгоцена грађа за историју српске филателије. Никада публикована.
Свој сакупљачки рад документује излошцима поштанских целина које са успехом излаже у земљи и иностранству: Поштанске целине Црне Горе 1887 – 1916 (ЈУФИЗ VIII, 1995), Дописне карте и поштанске целине СХС 1918 – 1921 (ЈУФИЗ IX, 1997), Поштанске целине Кнежевине и Краљевине Србије (ЈУФИЗ X, 2000).
Са још десетак ентузијаста покреће истраживачки пројекат и документарну изложбу Документа филателистичке Јудаике I и II (2006. и 2008. године) под окриљем Јеврејског историјског музеја у Београду.
Успех је био изнад свих очекивања, што се видело по посети и реаговањима из земље и иностранства. Овим је теоријски и практично указано на значај историјског прожимања различитих култура – на значај чувања и прикупљања филателистичке грађе о историји Јевреја на тлу Србије и Југославије.
Још увек су ми живе слике нашег одласка на археолошки локалитет Челарево, 2006. године. Требало је видети на лицу места некрополу у којој су пронађени фрагменти опеке са урезаним знаком меноре.
Хтели смо да то пренесемо на персонализовану поштанску марку и успели смо. Кренули смо трагом бриљантне књиге Меноре из Челарева. Пред собом смо имали каталошку обраду збирке пронађених фрагмената. Др Царан је фотографисао, покушавао да разговара са људима који су ту на простору данашње циглане нешто радили… Филателија је најмање стављање марака у класер. Он је то добро знао.
Неуморно је радио и на другим манифестацијама које филателију смештају у високо друштво културе као што је Ноћ музеја 2010. и 2011. године, 
под сводом Јеврејског историјског музеја у Београду.
Била је част познавати га и сарађивати са њим на многим филателистичким пројектима.