… И још ова вест, па да завршимо са извештавањем наших драгих читалаца о свему што смо приредили у оквиру манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“ (види претходне вести). Дакле, последњег дана велике музејске Манифестације, уследила је Ноћ музеја, у суботу, 21. маја. Наравно, држећи се оне народне „мора да буде мирођија у свакој чорби“ и наш Музеј је учествовао и, без лажне скромности, био је одлична мирођија. Ипак, пре него што вам испричамо и покажемо каква је била наша Ноћ, требало би нешто разјаснити: у Србији, већ годинама, Ноћ музеја успешно организује приватна Уметничко – продукцијска група Ноћ музеја – УПГ Ноћ музеја. Од прошле године, велика музејска манифестација „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“, коју организује и координише посебан Одбор музејских стручњака под вођством Народног музеја у Београду, временски је обухватила и сâму Ноћ музеја. Сходно томе, овогодишња Ноћ музеја имала је два организатора, УПГ и „Музеје Србије,…“ који су имали различите ставове по питању организације и понашања. „ Музеји Србије,…“ су све музеје – учеснике у Манифестацији (а то је већина музеја у Србији) оставила да сами одреде колико ће бити отворени за Ноћ музеја и какав ће, и да ли ће имати неки нарочити програм, већ у складу са својим могућностима. Као и цела манифестација „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“, тако је и за ову Ноћ музеја све било бесплатно. Неки музеји су били отворени до 10 увече и тиме су завршили Манифестацију, неки су тог дана радили другачије, дуже, до 1 ујутро, ето, како ко…
Наш Музеј је био отворен од 7 увече до 1 ујутро, и према нашим проценама, имао је око 350 посетилаца. Осим што је стална изложбена поставка била отворена за јавност, приредили смо ликовну изложбу „Матилда није ту“ у комбинацији са видео – пројекцијом новог перформанса „Један дан – Клариса“ уметнице Габријеле Николић, о којој смо у претходним вестима већ говорили.
Изложба Габријеле Николић „Матилда није ту“ је необична мала изложба која се састоји од једног портрета жене (уље на платну великих димензија) чије се лице појављује из тешког и густог мрака, нестварно, помало нејасно, као да је дух, и читаве збирке малих људских фигура у различитим позама и са невероватно снажно дочараном патњом.
Перформанс „Један дан – Клариса“ је снимљен на локацији где је за време Другог светског рата био немачки концентрациони логор Црвени крст у Нишу. Како се може претпоставити, све је посвећено жртвама Холокауста. И изложба и видео – пројекција одржане су у предворју Музеја и својом оригиналношћу привлачиле су пажњу посетилаца. Извесну мистику давао је и контраст у осветљењу – предворје је било донекле замрачено, док је стална изложбена поставка била сва у светлу.
Истовремено, у партеру зграде, у Галерији Јеврејске општине Београд, и даље је трајала изложба „Баш лепа изложба!“ коју смо отворили 10 дана раније, тј. на почетку манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“.
У 1 ујутро затворили смо Музеј, затворили смо изложбу, размењали утиске галамећи као и сви темпераментни музеалци, и разишли се са осећањем да смо и овог пута били успешни!
Честитамо нашим колегама из других музеја, све их поздрављамо и захваљујемо се организатору и координатору „Музеја Србије, десет дана од 10 до 10“. Вама драги посетиоци захваљујемо на посетама нашем Музеју током свих ових 10 дана и желимо вам свако добро. Видимо се … 