Учествовали смо на Конференцији посвећеној проблему очувања две преостале бараке на Аутокоманди, где је за време Другог светског рата био немачки сабирни логор Топовске шупе (назив је преузет из периода пре немачке окупације Србије када је Војска Краљевине Југославије ту чувала топове и друго оружје), у којем су били интернирани јеврејски мушкарци из Београда и Баната, а затим и Роми. Овај логор јесте био „сабирни“, али су Немци од краја августа до средине новембра 1941. године, уз пригодна објашњења, из тог логора систематски одвозили веће групе људи на стратишта код села Јабука (Панчево) и Јајинце (село код Београда) где су вршена масовна стрељања. Тако је у релативно кратком временском размаку стрељано око 5.000 јеврејских и око 1.500 ромских мушкараца. Мали број мушкараца који Немци нису стигли да стрељају, пребачен је у немачки концентрациони логор на Сајмишту (територија НДХ) где их је, као и остале сународнике, сачекала смрт. Конференција је одржана 28. октобра 2019. у Медија центру Београда, а председавали су историчар др Милован Писари, затим писац и публициста и представник ромског Националног савета, Златомир Јовановић, као и истакнути члан Јеврејске општине Београд, Бране Поповић. Модератор је била госпођа Гордана Нешовић, новинар.
С обзиром на имовинско – правне проблеме око локације некадашњег логора Топовске шупе. као и извесне пословне планове актуелних финансијских моћника, дискусија на Конференцији је била веома динамична.
Свега два дана касније, 30. октобра, у Архиву Југославије одржан је велики скуп – заправо, јавна расправа о нацрту закона о будућем Меморијалном центру на Сајмишту (оригинални немачки назив логора на Сајмишту био је Јуденлагер Землин). Осим представника јеврејске заједнице и, наравно, Јеврејског историјског музеја, дошао је велики број људи из разних установа (музеји, библиотеке, институти) и удружења (Удружење жртава Јадовна, и др). Ова јавна расправа је била добро организована и веома конструктивна. Председавајућима из Министарства културе и информисања Србије и градске Управе, упућене су разне примедбе и сугестије, али и питања.
Већина је своја запажања, како је и било предвиђено, већ послала и у писаној форми. Опште узев, нацрт закона о Меморијалном центру логора Сајмиште (без обзира на све примедбе и предлоге) као и организација овакве јавне расправе, оцењени су као изузетно позитиван корак наше државе у решавању питања које нас већ дуго мучи – када ће Београд добити свој Меморијални центар посвећен ужасним страдањима грађана Србије у другом светском рату – холокаусту над Јеврејима, порајмосу над Ромима и геноциду над Србима. Остаје да се види шта ће се даље дешавати …
